[Unos korisnika] Mišljenje frankista o društveno-ekonomskom „napretku“ u diktaturi.

Ovaj unos je poslao jedan od naših korisnika radi širenja i naknadne analize na webu. Electomania ne mora dijeliti svoj sadržaj, niti je odgovorna za njegov sadržaj, mi samo djelujemo kao sredstvo širenja i debate.

————————————————————————————————————————————–

20. novembra 1975 Francisco Franco Bahamonde je preminuo, vođa Španije milošću Božjom. Od tog trenutka u našoj naciji je započeo proces demokratizacije kako bi se španskom društvu pružila veća sloboda i „poboljšala njegova ekonomija“. Ali recite mi, da li je nakon 40 godina demokratije i vlada, i lijevo i desno, došlo do “poboljšanja ekonomije?”

Ispod je ekonomska situacija u kojoj se Španija nalazi:

• Nezaposlenost: 20,5% (januar 2016.)
• CPI: -0,18 na godišnjem nivou; -1,6% akumulirano u januaru 2016
• Premija za rizik: 131 baznih poena (01.)
• 10-godišnje obveznice: 1,44% (01.)
• Kvalifikacija duga:
• Moody's Ratings: Baa2
• S&P ocjene: BBB+
• Fitch Ratings: BBB+
• Javni dug: 1.072.183 eura (99,20% BDP-a) (2015.)
• Javni deficit: 5,18% (2015)
• PIB: kvartalni rast BDP-a: 0,8%; Godišnji rast BDP-a: 3,5% (IV kvartal 2015.)
• SMI (međuprofesionalna minimalna plata): 655,20 € (2016.)
• Aktivno istraživanje stanovništva – EPA: 20,9 (Decembar 2015.)
• IBEX 35 Citat: 8.602,30 bodova (01.)

Vrlo je lako, u 21. veku, odbaciti Frankovu diktaturu kao nešto veoma, veoma, veoma loše, da je počinila samo varvarstvo i da je njeno nasleđe beda i nedostatak slobode izražavanja, da, to je upravo ono što svi sada zahtijeva, da Ponekad nestane i ponekad ostane malo, ali istina je da je tokom Frankove ere, špansko društvo napredovalo, nevjerovatno je kako je tako razorni rat prevladan i kako je španska ekonomija počela da se kreće naprijed.

U nastavku dajem pregled nekih od dostignuća ovog vremena:

1) Paro: 510.500 nezaposlenih. Stopa nezaposlenosti: 3,78% (trenutno 25% nezaposlenosti)

2) 2. svjetska sila u uslužnom sektoru.

3) 9. industrijska sila u svijetu. Godine 1975. industrija je predstavljala 36% BDP-a. Trenutno ne dostiže 15% BDP-a.

4) Proizvodna ekonomija je bila snažno zaštićena i izolovana od finansijskog tržišta.

5) Zakon o osnovama socijalnog osiguranja (Socijalno osiguranje je već bilo uspostavljeno ranije, ali Franko ga je poboljšao i dao mu veći budžet)

6) 515 rezervoara kroz čitavu špansku geografiju.

7) Izgradnja više od 9.000.000 domova službene zaštite.

8) Srednja klasa: 56% stanovništva (43% 2008. godine).

9) Dodatna božićnica.

10) Doplata 18. jula.

11) 700.000 javnih službenika. (Više od 3.000.000 danas).

12) 12,8% duga u odnosu na BDP (76% trenutno).

13) 21 univerzitet rada i brojne škole rada.

14) 1 mjesec ili 30 kalendarskih dana, plaćeni odmor godišnje.

15) Tri nivoa pomoći za višečlane porodice, prema broju dece.

16) Mjesečno povećanje platnog spiska, za manji iznos u gotovini, za svako dijete svakog radnika (poznato kao 'Bodovi')

17) Besplatan povratak u gradskom javnom prevozu, na karte izdate do 9:00 časova.

18) Sve privatno vlasništvo, bili su neprihvatljivi. (čl. 32 Fuero de los Españoles).

19) Nemilosrdni progon svih oblika lihvarstva (Poglavlje IX—3. Zakon o radu).

20) Rad je imao prioritet nad bilo kojim drugim aspektom. Ljudi nisu mogli biti ometani ili ometani u obavljanju posla.

21) Plate su bile potpuno oslobođene od poreza po odbitku i plaćanja poreza.

22) Porez na promet kompanije, (ITE, trenutni PDV) iznosio je 2%. (Trenutno se primjenjuje 21%).

23) Otvaranje malih preduzeća jedva da je zahtevalo zakonske zahteve osim bezbednosti i higijene.

24) Jedinstveni nacionalni zakon i regulativa su usmjerili i podstakli međuteritorijalnu produktivnu ekonomiju.

25) Pokrajinski saveti su koordinirali politički odnos između države i opština, zamenjujući CC.AA uz zanemarljivu cenu.

26) Štednja države i rigoroznost u primeni zakona sveli su nivoe korupcije na zanemarljiv.

27) Zabrana prekida isporuke vode, struje ili uglja u domovima zbog neplaćanja.

28) Potpuna nezavisnost produktivnog tržišta nad finansijskim tržištem i njegova zaštita od lihvarstva, proizvela je odlične poslovne računovodstvene i platne rezultate, ostavljajući 100% profitabilnosti u rukama onih koji su generisali bogatstvo.

29) Kupovna moć Španaca mogla bi biti između 1.000% i 1.500% iznad trenutne kupovne moći.

30) 6 velikih nacionalnih autoputeva plus onaj Toledo, uticali su na 1. M-30 obilaznicu Madrida, poznatu kao radijali, strukturirali su drumski saobraćaj nacionalne mreže autoputeva. (Kasnije su rasklopljeni, omogućavajući ih kao autoputeve)

31) Domicil Španaca bio je nepovrediv. Niko mu nije mogao pristupiti bez njegovog pristanka ili sudskog naloga. (Sada policijski službenici po nalogu suda razvaljuju vrata i tuku stanare, prije nego što ih izbace na ulicu, ako se odupiru pljački).

32) Nizak nivo kriminala, gotovo zanemarljiv, nudio je visoku sigurnost u gradovima i na cijeloj nacionalnoj teritoriji, 24 sata dnevno. Milioni domova, hramova i drugih, nikada nisu koristili ključeve u svojim vratima.

33) Isporuka službeno zaštićenih stanova bila je rigorozno selektivna, prema izvještajima lokalnih vlasti, i po cijenama koje su se kretale između ništa i nešto više od simboličnih, ovisno o okolnostima i broju djece.

34) S obzirom na finansijsku samodovoljnost najvećeg dijela produktivne ekonomije, incidencija unutrašnje inflacije bila je veoma niska, što je pomoglo da se podrže fluktuacije na vanjskom tržištu.

35) Garancije u vezi sa stvorenom državom blagostanja pale su na vertikalnu uniju kojom upravljaju FE i JONS, kao njeni prethodnici i kreatori.

36) Unutar vertikalnog sindikata stvoren je komunistički orijentisan sindikat CC.OO, koji se kasnije samopocepao. Takođe, čuveni falangist, Felipe González, postao je generalni sekretar Evropskog PS-a, PSOE-a i predsednik Vlade Španije. Za vreme Frankovog režima uživao je zaštitu države. I uprkos tome što su bile zabranjene, postojanje političkih stranaka i sindikata je bilo javno poznato kao i većina njihovih aktivnosti. Ukratko, prema podacima Međunarodne organizacije rada (ILO), broj štrajkova u Španiji, od 1963. do 1974. godine, iako su bili zabranjeni, bio je sljedeći:

1963, 241 udar.

1964, 126 udar.

1965, 150 udar.

1966, 147 udar.

1967, 513 udar.

1968, 309 udar.

1969, 439 udar.

1970, 1.542 udar.

1971, 549 udar.

1972, 713 štrajkova

1974, 1.926 udar.

37) Stvaranje “Socijalna pomoć” koji je, između ostalih pogodnosti, Španiji “posadio” besplatne narodne kuhinje za najpotrebitije.

38) Stvaranje Penzionska penzija, kao i to od Udovištvo (prema citatu)

39) utvrđivanje starosne granice za obavezno penzionisanje.

40) Stvaranje Javne i besplatne škole, za obavezno obrazovanje, kako bi se iskorijenila nepismenost.

41) Stvaranje Škole za stručno osposobljavanje.

42) Utvrđivanje minimalne starosne granice za početak radnog vijeka.

43) Utvrđivanje minimalne međuprofesionalne plate.

44) Garancija novčane naknade u slučaju nepravednog otkaza.

45) Izrada Radničkog statuta koji im je garantovao ono što je već pomenuto i još mnogo toga.

46) Stvaranje Javnog radija, a u to vrijeme i Javne televizije

47) Osnivanje preduzeća za zaštitu i integraciju osoba sa invaliditetom, kao npr ONCE, dobrotvorno sportsko klađenje, itd..

48) Stvaranje Državne naftne kompanije

Njime je stvoreno direktno učešće države, u promociji i razvoju industrije, stočarstva i poljoprivrede, kroz:

Ako je Franco toliko dugo vladao Španijom, to je bilo zato što situacija nije bila adekvatna, Franko je pripremao Španiju za budućnost, Španija ne bi dostigla visine koje je dostigla (kasnije uništile te „demokratske” vlade) da nije bilo Franko. Totalno uništenje španske ekonomije od strane Republike bilo bi gore od ograničenja koja je Franko postavio na slobodu izražavanja.

Jesu li stvari urađene pogrešno? Očigledno, ali bilo je gore u drugim sovjetskim diktaturama kao što su SSSR, Sjeverna Koreja ili Kina, neke su još uvijek na snazi, gdje su ograničenja bila gora nego u Frankovoj Španiji i povrh toga nisu napredovala ekonomski.

U nastavku vam ostavljam još jedan niz važnih podataka o dostignućima Frankovog režima:

zakoni:

1. septembra 1939. Zakon o porodičnim subvencijama.

23. septembra 1939. Zakon o subvencijama za starost.

13. jul 1940. Zakon o nedjeljnom odmoru i praznicima.

25. novembra 1942. Zakon o porodičnom naslijeđu.

14. decembra 1942. Obavezno zdravstveno osiguranje Za pokriće Zakona o obaveznom zdravstvenom osiguranju izgrađena je bolnička mreža, zavisno od socijalnog osiguranja:

Bolnica: 292

Ambulante: 500

Kancelarije: 425

Uređenih rezidencija: 96

26. januara 1944. Ugovor o radu, plaćeni godišnji odmori, porodiljstvo za radnice i sindikalne garancije.

19. novembra 1944. Vanredna božićnica.

18. jula 1947. Vanredna plata 18. jula.

14. juna 1950. Reforma INP-a radi boljeg pokrića u zaštitnim akcijama.

22. juna 1956. Nesreće na radu

24. aprila 1958. Kolektivni ugovori

23. aprila 1959. Agrarna uzajamnost. Ovaj zakon pokriva 2.300.000 poljoprivrednika, zaposlenih i samozaposlenih.

2. aprila 1961. Osiguranje za slučaj nezaposlenosti.

14. juna 1962. Pomoć starima.

28. decembar 1963. Zakon o osnovama socijalnog osiguranja.

31. maja 1966. Posebni agrarni režim.

2. oktobar 1969. Opća terenska uredba, kojom se utvrđuje 8-časovni radni dan.

20. avgusta 1970. Poljoprivredna samostalna zajednica.

23. decembar 1970. Zakon o zapošljavanju u zajednici.

Između 1960. i 1981. procijenjena inflacija se koriguje povoljno na platu, na početku godine, a ne na kraju kao što je to učinjeno od 1981. godine, što je primoralo platu da podržava nižu kupovnu moć.

-Generisanje početka kraja socijalne države, kako je blagostanje države konsolidovano.

1938 – Provizije.-

– Obaveza preduzeća da obezbede menze za svoje radnike.

– Promocija komesara i zadruga.

– Društveni institut Ratne mornarice.

– Izvođenje Plana elektrifikacije željeznice.

1938 – Zakon o radu.-

– Stvaranje radnog pravosuđa.

– Režim obavezne porodične subvencije.

– Zakon o osnovama nacionalne sindikalne organizacije.

1944

Osnivanje Instituta za medicinu i bezbednost i higijenu na radu

1956

Stvaranje medicinskih usluga kompanije

1972

Stvaranje preventivne medicine i javnih zdravstvenih službi

Uredba 1433/1975, od 30. maja - kojom se reguliše uključivanje maternjeg jezika u programe predškolskih centara i centara opšteg osnovnog obrazovanja.

Pismenost.-

U španskim školama, posebno u ruralnim sredinama, omogućeni su besplatni kursevi u popodnevnim i večernjim satima, prilagođeni rasporedu rada nepismenih odraslih osoba ili onih koji su zainteresovani za unapređenje svog obrazovnog nivoa.

Evolucija nepismenosti u Španiji.-

1930……………44%

1960……………11%

1975……………5%

A sada ću dobiti tipičnog "pametnijeg" koji uvijek kaže: "Naravno, ali ako to uporedimo sa ostalim demokratskim evropskim silama tog vremena, pa, bolje su prošli." I istina je, ali te sile su bile te koje su stavile veto na Španiju u inostranstvu i nisu joj dozvolile da se širi.Da Španija nije imala ta ograničenja, bila bi velika evropska sila, i ekonomski i socijalni.

Zato mogu da tvrdim da je Frankov režim bio najveći i najbolji “socijalistički” ili “socijalistički” koji je postojao u Španiji. Do sada.