Врховни суд пријавио против давања било каквог облика помиловања -укупно или делимично- на 12 восуђен за злочине побуне, проневере јавних средстава и непослушност не уважавајући разлоге правде, правичности и јавне користи који би оправдали давање мере милости.
Судије то сматрају Принцип сразмерности казни није повређен на шта су осуђени, да нема доказа ни назнака о покајању са њихове стране.
Додаје да су аргументи на којима се заснивају Различити захтеви за помиловање које постављају трећа лица замагљују значење помиловања јер повлаче колективну кривичну одговорност и уз то желе да влада исправи казну коју је изрекао Врховни суд.
Суд то наглашава осуђени нису допринели оправдавању разлога која би легитимисала остваривање права на милост и то се не може навести у њеном извештају "најмањи доказ или најмањи наговештај покајања."
„Чак и тиме што смо овај законски захтев учинили флексибилнијим и ослободили његов захтев од потребе за осећањем скрушености због извршеног чина, нисмо могли назрети жељу да се поново ујединимо са правним поретком који је нарушен злочином. Порука коју су осуђени пренели у остваривању права на последњу реч иу њиховим каснијим јавним изјавама веома је изражајна о њиховом спремност да се понови напад на стубове демократске коегзистенције, чак и под претпоставком да би борба за њихове политичке идеале – неупитног уставног легитимитета – овластила мобилизацију грађана да прогласе непоштовање закона, смену шефа државе и једнострано померање извора суверенитета“, наглашавају магистрати.
Извештај Врховног суда је обавезан приликом оцењивања помиловања, али Коначна одлука припада Влади, који није директно повезан са њим.
Чланак припремио ЕМ на основу информација које је дала Еуропа Пресс
Ваше мишљење
Постоје неке норме коментарисати Ако се не поштују, довешће до тренутног и трајног избацивања са веб странице.
ЕМ није одговоран за мишљења својих корисника.
Да ли желите да нас подржите? Постаните покровитељ и добити ексклузиван приступ контролној табли.