Чиле се суочава са подељеним референдумом који може да архивира Устав диктатуре

Чилеанци су ове недеље позвани на биралишта да одлуче да ли желе једном заувек да сахране Устав који још увек вуче земљу од диктатуре Аугуста Пиночеа. Кампања је показала подјелу која и даље постоји у друштву и, ако се испуне анкете, нацрт нове Магна карте ће бити одбијен.

Процес обнове датира још од 2019. године, када су масовни протести покренути у октобру, првобитно због повећања цена јавног превоза, ставили владу тадашњег председника Себастијана Пињере на конопце. УН су приписале скоро тридесет мртвих у овим мобилизацијама снагама безбедности.

Онај познат као 'социјалног избијања“ закљученог у новембру Споразумом за социјални мир и Новим уставом, у којем су Пињера и други представници опозиције, укључујући тадашњи заменик Габријел Борић, договорио мапу пута за смиривање ситуације и превазилажење кризе.

Наведеним споразумом је предвиђено одржавање првог плебисцита на коме су грађани морали да се изјасне да ли желе нови Устав и, у случају одлуке, које тело треба да га изради. Већина грађана се – са 78 одсто – позиционирала за Уставну конвенцију, коју на крају чине углавном независни и представници левице.

Већ са Борићем као председником, бирачи су једно по једно испитивали питања која су проучавали да унесу у нацрт који има укупно 388 чланова. Бирачи ће одговорити на ово питање: „Да ли одобравате текст Новог устава који предлаже Уставна конвенција?

Према предложеном тексту, држава Чиле се сматра „вишенационалном“, разматра се право аутохтоног становништва да изрази своје мишљење о стварима које их се тичу, а права на абортус се дају у писаној форми – без изричитог именовања – или по питањима становања.

Реформе се такође протежу на неке од главних институција, уз структурну промену у правосудном систему и нестанак Сената, претворен у Представнички дом у случају да добије 'одобрење'.

БОРИЋ НЕ УБЕЂУЈЕ

сам Борић Водио је кампању за усвајање новог нацрта, о чему има „добро мишљење“ упркос чињеници да претпоставља да „увек има ствари које се могу побољшати“, како је и сам препознао ове недеље у интервјуу који је објавио магазин 'Тајм' у Сједињеним Државама.

Током процеса израде нацрта, председник је препознао очигледно незадовољство јавности које се већ одразило на анкете, што се на крају претворило у предност „одбијања“. Анкете овој опцији дају предност и до десет поена, иако од 20. августа није објављена ниједна анкета.