Опције владе према просецима анкета

Ово што сада кажу анкете можда и нема везе са резултатом од 26. јуна, да су тог дана били избори. Знамо да тренутне анкете могу имати пристрасности које њихове податке чине бескорисним. А знамо да ће се од сада до тада догодити много ствари које ће све променити.

Али хајде да радимо операције као да не знамо све горе наведено, и претпоставимо да 26-Ј представља последњу шансу, у којој ће стране сада бити принуђене да постигну договор, јер друштво неће толерисати још шест месеци парализа. У том тренутку апстиненција вероватно више неће бити толерисана опција: друштво ће захтевати активну посвећеност формирању владе. Ако је тако, и ако тренутни подаци остану непромењени до 26-Ј, који ће владини споразуми бити могући?

1. ВЕЛИКА КОАЛИЦИЈА

Влада са великом већином и могућност предузимања уставних промена. Њен највећи недостатак била би унутрашња нестабилност, јер је подржавају странке различитих интереса. Штавише, то би оставило Подемос/УП као једину праву опозицију, која би лако могла да капитализује свако социјално незадовољство, да покуша да преузме власт на следећим изборима.

2. СТАРА ВЕЛИКА КОАЛИЦИЈА

ПП, коју је Циудаданос презрео, понекад флертује са овом идејом. Ова влада би имала довољно подршке да предузме било коју предложену меру, иако би јој била потребна спољна подршка за најдалекосежније уставне реформе, пошто не достиже две трећине Конгреса. Њен највећи недостатак, осим унутрашњих тензија које би настале због историјског сукоба две странке, јесте то што би имао двоглаву опозицију (Подемос и Циудаданос). Опозиција би искористила недоследности владе да покуша да свргне ПП и ПСОЕ и замени их новим двопартијским односом Циудаданос/Подемос у следећим изборним именовањима.

3. КОАЛИЦИЈА ДЕСНОГ ЦЕНТРА

Са малом већином, то ће проћи самостално или добијањем мало додатне подршке. Као предност, то је пакт који добија кохерентнији број места и који максимизира присуство у влади обе стране. Идеолошки, његов програм би био сасвим изводљив, и имао би мало унутрашњих противречности. Са друге стране, суочио би се са снажним фронтом који би могао да блокира уставне реформе и придобије социјалну подршку ако владине мере не успеју да побољшају економску ситуацију.

4. КОАЛИЦИЈА ЛЕВОГ ЦЕНТРА

Немогуће.

5. КОАЛИЦИЈА ПРОМЕНА

Тако га је Санчез крстио, иако је промена коју свака од три странке предлаже другачија и то би била њена највећа унутрашња противречност. У фотељама би то остало, толико да јој Уједињена левица не би била стриктно потребна, иако би је вероватно инкорпорирала ради имиџа. Њен велики недостатак је то што би Народну странку оставио на тацни опозицијом која би истакла унутрашње недоследности да покуша да се врати у владу са јасном апсолутном већином. Иначе, једна од три владине партије би вероватно претрпела штету и могла би да потпише смртну пресуду.

6. ЛЕВА КОАЛИЦИЈА

Немогуће.

7. ЛЕВА КОАЛИЦИЈА СА НАЦИОНАЛИСТИМА

Националисти би дали двадесет места колико ова коалиција треба да буде изводљива. Његова предност би била унакрсна, договором о веома различитим секторима друштва. Његов највећи недостатак је очигледна контрадикција између програма ПСОЕ и програма каталонских националистичких партија на тему референдума.